Re: Tuzna vest

[Svetinja]

Neka ti je vecna slava prijatelju

[Gost]

Poslednji pozdrav Pufta.Vecna ti slava.

[Dimitrije BP]

Poslednji pozdrav majstore.

[kimipfc]

Почивај у миру

[shorty]

nek ti je vjecna slava Pufta!

[Dragutin]

kakav sok kad sam usao u forum

Pocivaj u miru Pufa.

[Faul u napadu]

ako sarma i miki znaju adresu na koju bi se mogao poslat telegram saucesca sutra i da se potpisu svi forumasi neka kazu da to uradimo.

Ovo bi trebali da uradimo,nekako vec,kako god se dogovorite...

Pufta,pocivaj u miru.

[NenadBG]

Poslednji pozdrav Pufti... Pocivaj u miru...

[djordje]

Vecna slava nasem Pufti

[ladja]

Slava mu!

[DzoniPFC]

Slava mu.

[Patriots]

posledji pozdrav i nek mu je vecna slava !

[Gost]

nek mu je laka crna zemlja i pocivaj u miru dragi nas Pufta virtuelni druze

[Markisa]

Slava mu...
licno ja a vjerujem i vecina nas koji su imali tu cast da pricaju sa tobom ,makar ovako preko net-a te nikada necemo zaboraviti .

Mislio sam da ce danas biti makar malo lakse,ali nije dok ovo pisem suze mi teku niz lice

Majstore,Sampione, poslednji pozdrav...

[Rz88]

Neka mu je lahka zemlja.

[deda]

Poslednji pozdrav majstore.Neka ti je vecna slava!

[Mickey]

Osećao sam potrebu zbog njega,ali i zbog svih vas koji ste imali želju da bliže upoznate Puftu,da napišem nešto više o njemu kroz opis poznanstva i kasnije prijateljstva koje nas je vezivalo.
Upoznao sam ga negde u proleće 2007.godine.Naravno,obojica smo bili ogromni ljubitelji Basketball Fantasy igrice i na tom sajtu sam ga prvi put upoznao kao velikog poznavaoca košarke i navijača Partizana,ali i kao svestranu ličnost koju je zanimalo sve i svašta i koju apsolutno nije mrzelo da komentariše o bilo kojoj temi.Prepoznao sam ogromnu energiju u njemu čitajući njegove postove,ali u tom periodu najviše sam voleo da čitam njegove analize košarkaša ili ekipa.
Bio sam strastveni ljubitelj igrice ali nikada do tada nisam pisao na forumu.Inače,na tom sajtu je forum neki manji deo priče i nekako je potpuno u drugom planu u odnosu na samu igricu.Zahvaljujući Pufti i njegovim komentarima iz raznih oblasti,forum je zaživeo i sve više i više ljudi je počelo da ga posećuje a broj igrača je rastao iz dana u dan.Tada nisam znao da je on aktivan forumaš i da ima iskustva u pisanju,posebno o sportskim i košarkaškim temama.Pre svega zbog njega,posle par meseci (sa startom nove košarkaške sezone) počinjem i sam stidljivo da ostavljam neke komentare,pre svega izveštaje sa utakmica Zvezde.U tom periodu,znači negde kraj leta 2007. počinje moje intenzivno poznanstvo i druženje sa Puftom.To je najpre započelo intenzivnim virtuelnim kontaktima gde smo imali običaj da dnevno razmenimo i po desetak privatnih poruka i gde smo do detalja analizira ama baš svaku sitnicu vezano za utakmice,za igrače i za samu igricu.On je tada insistirao da postanem aktivan forumaš i da pišem što češće,što sam i prihvatio.Uključujem se na njegovu želju i insistiranje u rad foruma,a istovremeno smo se nas dvojica (još uvek virtuelno) sve više upoznavali i počeli smo da komuniciramo o sve više raznih tema iz života.
U tom trenutku,apsolutno pojma nisam imao da je bolestan,niti sam to na bilo koji način mogao zaključiti.Jednostavno,bio je pun života,vedar,pozitivan i duhovit u našim međusobnim raspravama na temu Partizan-Zvezda.Obostrano smo se zagotivili i kada sam saznao da trenutno živi u Zemunu gde je i studirao,otvorili smo nove teme za razgovar jer sam i sam višestruko povezan sa tim delom grada.Naravno,u međuvremenu smo razmenili i broje mobilnih i počeli da komuniciramo telefonom.Opet kažem,ni na jedan način nije odavao utisak momka koji se bori sa teškom neizlečivom bolešću.
Prvi put sam posumljao da nešto nije u redu kada je više puta odbio moj poziv da se vidimo ili odemo na basket jer u to vreme sam imao opciju da dva puta nedeljno na sat vremena igram košarku u SC Vračar i svaki put kada bih ga pozvao,on je nalazio neke izgovore da to izbegne.Nisam to uzimao za ozbiljno i prihvatao sam njegova objašnjenja i izgovore apsolutno ne sumljajući da nešto nije u redu.Pri samom kraju 2007.godine kada smo našu komunikaciju obogatili i onim za muškarce najbitnijim temama (a to su dame),imao sam želju da ga uključim u neka poznanstva sa jednom drugaricom i imao sam želju da se konačno upoznamo i lično.
Tu je došlo do preokreta i do šoka koji sam prvi put doživeo u takvoj meri jer nikada pre Pufte nisam lično znao mladog ozbiljno bolesnog čoveka.Krajem godine mi se prvi put poverio oko bolesti i tada nije pričao sa puno detalja,ali i to što mi je rekao je bio šok za mene i nešto što nikako nisam očekivao.Bio sam utučen i zaista iskreno potresen.Rekao mi je da će uskoro morati u bolnicu na duže i da mu je bolest u nezgodnoj i teškoj fazi,ali da čim mu bude malo bolje ćemo se upoznati i lično.I zaista,početkom 2008.godine on odlazi u bolnicu iz koje,nažalost,više nikada nije izašao.Posle mesec-dva boravka tamo njemu počinje da biva nešto bolje i optimizam koji ga nikada i nije napuštao mu je u tom periodu bio na maksimumu.Konačno,u martu 2008.godine,negde ubrzo posle njegovog rođendana,dobijam poziv od njega da ga posetim.Naravno,do tada sam već znao priličan broj detalja njegove opake bolesti,kako se manifestuje i kako utiče na njega.Bez obzira na sve i na moju pripremljenost,prvi susret mi je bio veoma težak i potresan.
Suprotno mojim očekivanjima,bio je vedar,pozitivan,nasmejan,prijatan...izuzetno se obradovao našem susretu i reći ću još jednom,pokazao je toliku energiju da prosto neverovatno sa koliko snage se suprotstavljao bolesti.Privatno mi je delovao nekako još neposredniji i prijatniji nego što je delovao na forumu i kroz net komunikaciju.
Od tada počinje naše intenzivno druženje,posećivao sam ga često i svaki put smo pričali dugo i imali veoma kvalitetne razgovore.Bio je potpuno svestran i pričali smo bukvalno o svemu i svačemu.Naravno,najviše smo pričali o sportu,posebno košarci.Privatno mi je najviše pričao o svom rodnom kraju (Trebinju) i koliko je živopisno on to umeo da objasni,u nekim situacijama sam se zaista osetio kao da sam tamo.Više puta mi je ponovio da se nada da će imati prilike da me ugosti u porodičnom stanju u Trebinju.Pričao je i o svom životu u Beogradu,studijama,načinu na koji je učio i polagao ispite,načinu na koji je naučio da sam sebi priprema hranu.I tada sam video da je poseban,opisivao mi je posebne načine kuvanja kafe i pričao mi na koji način je sa lakoćom uspevao da nauči i savlada velike knjige.Bilo je tu mnogo anegdota i često smo se smejali.Zauvek ću pamtiti priču o tome kako je jednog od svojih profesora zamalo pretvorio u studenta,a najviše me je nasmejala priča o njegovom prvom dolasku u novi stan u Zemun i kako je zalutao u zemunskom parku.
Često mi je pričao i svom intenzivnom odlasku na utakmice i o tome koliko je bio strastven i veliki navijač Partizana.I na utakmicama je imao razne dohodovštine koje je prepričavao i kojima smo se smejali.Voleo je svoj klub,ali je poštovao i navijače drugih klubova.Mada je nekima delovao ostrašćeno u navijačkom smislu,bio je realan i umeo je uvek da prepozna šta je dobro,a šta ne.Nije se libio da kaže svoje mišljenje i lično sam uvek voleo da ga čujem bez obzira da li sam mislio isto.Nismo se nikada raspravljali,jednostavno svako je sa poštovanjem prihvatao da druga strana može imati različito mišljenje.Ali,razgovore o igrici smo bili doveli do savršenstva i o tome smo najviše razgovarali.
O bolesti nije puno pričao,jednostavno nije to ni želeo ni voleo.Razgovori o drugim temama i internet forumi su bili način da se zabavi i razonodi i na neki način su predstavljali njegovo ''bekstvo'' od surove stvarnosti.Nikada nisam želeo ni da ga zapitkujem niti da ulazim u detalje njegove bolesti,a on sam je pričao o njoj kada je želeo i koliko je želeo.Nisam morao ništa da ga pitam,a uvek sam znao kako je i uvek sam poštovao maksimalno njegovu privatnost.On sam je procenjivao kome će i koliko da saopšti detalja po tom pitanju,ali znam da mu nije ni malo bilo prijatno što su neki želeli da prave senzacionalizam od njegove zdravstvene situacije i često mu je bilo zaista zamorno da odgovara na pitanja i objašnjava ljudima kako je i šta mu je.
I sam lično sam bio više puta izložen takvim pitanjima o njemu jer su ljudi znali da se nas dvojica puno družimo,a zanimali su ih detalji bolesti.Bilo mi je užasno neprijatno u pojedinim situacijama,ali sam uvek poštovao njegovu želju da se o tome što manje priča.Znao sam da je bolest nažalost neizlečiva ali da je progresija bolesti varljiva i nisam znao koliko bi još mogao da živi.On je bio surovi optimista i zaista momak za primer.Mnogi bi na njegovom mestu odavno potonuli,osamili se,bili utučeni i depresivni,ali ne i Pufta.Njegova energija je bila neverovatna i prkosio je bolesti praktično do poslednjeg dana.Ono što ću još samo napisati o bolesti je da je neverovatno kako ga je pronašlo nešto što se javlja izuzetno retko i često sam razmišljao o tome,zašto baš njega.U pitanju je bila genetska mutacija koju ima svaki čovek,ali kod zdravog čoveka to nije izraženo u tolikoj meri i organizam stiže da ''reprogramira'' greške koje se javljaju.Naime,svi u sebi nosimo amino kiseline i da bi nam organizam normalno funkcionisao neophodno je da tačno uparuje amino kiseline međusobno.Na primer,adenin ide sa guaninom,timin sa citozinom itd.Kod Pufte je nažalost bio preveliki broj tih tzv ''loših kombinacija'' i organizam nije mogao da stigne da pravilno upari potrebne kombinacije.Nažalost,bolest je neizlečiva i izaziva razne promene u organizmu pa je kao neka vrsta raka,ali ne ona vrsta kakve su poznate.Ovo sam napisao jer želim da se zna prava istina,da se ne bi krenulo u neke potpuno nepotrebne priče (neistinite i poluistinite) kojima su ljudi skloni kada se dogode ovako tužni događaji.Pufta ili Fića kako sam ga ponekada zvao,nije voleo da priča o svojoj bolesti,nije želeo nikoga da opterećuje pričom o svojoj muci i jednostavno je u svojim razgovorima uvek gledao na onu vedru stranu i birao teme koje nisu imale nikakve veze sa njegovim zdravstvenim stanjem.Maksimalno sam poštovao njegovu privatnost,a on sam je birao ljude kojima će i koliko reći o sebi i svojim problemima.Žalio se izrazito retko,a kada je to činio,znao sam da je loše i da mu je veoma teško.
Sećam se i proleća prošle 2008.godine kada sam uspeo da pobedim u našoj omiljenoj igrici i koliko se i on tome radovao,onako iskreno,od srca.Rekao sam mu tada : Pufta,ove sezone sam dobio jer sam imao sreće da dobro krenem,ali sledeća sezona je tvoja,osećam to.Pobedićeš,videćeš,ti ćeš biti naredni šampion.Ono što me je duboko ganulo i što će mi uvek naterati suze na oči kada se toga setim je njegova rečenica koju je tada izgovorio : Ako pobedim,titula ostaje u kući.Ti si mi kao porodica.
Shvatio sam tada da me je veoma cenio i da me je gotivio bar onoliko koliko sam ja gotivio njega.Jednostavno,bio mi je veliki prijatelj i shvatio sam da je to prijateljstvo obostrano i za sva vremena.
I zaista,uz veliki trud i upornost koja ga je krasila,on je uspeo.Ostaće mi u sećanju da smo poslednjih nekoliko kola nas dvojica satima sedeli i analizirali do sitnica svaki meč,svakog igrača.On je obilazio razne sajtove,forume i čitao bukvalno sve što bi mu moglo doneti informaciju koja će mu koristiti.
Pobedio je i ovog proleća se okitio titulom Basketball Fantasy šampiona u završnici koja će se pamtiti i tako što je u poslednjem kolu došao na vrh.Zaslužio je,toliko je to želeo,da je jednostavno bila kosmička pravda da mu se bar neka želja ostvari.I tada dok smo proslavljali i radovali se ostaće mi u sećanju rečenica koju je uputio svojoj majci : E kada sam ovde pobedio,pobediću vala i ovu bolest.
Pre toga smo se smejali anegdoti koju sam mu ispričao a vezana je za nagrade koje je dobio kao fantazi pobednik.Obzirom da su organizatori igrice iz Novog Sada,Pufta nije želeo da mu se pokloni šalju poštom.Kako nije mogao sam da ih dobije lično,zamolio je ljude da kada dolaze u Beograd uruče nagrade meni,a ja ću mu ih doneti.Naravno,ljudi koji vode sajt igrice su imali puno razumevanje za njegovu situaciju i to su prihvatili.E sada,pošto su neki od njih vatreni navijači Partizana,došli su u Beograd baš na meč Evrolige Partizan-CSKA koji se igrao u Bg Areni.Dogovor je bio da se nađemo tamo,ispred južnog ulaza i da će mi tamo predati poklone za Puftu.Otišao sam i čekao ih,a ko za inat oni su kasnili.Nikada nisam bio među tolikom količinom grobara.Ali,ne lezi vraže,tada mi je prišao drug iz osnovne škole koga odavno nisam video,prepoznao me i obratio mi se rečima : Miki,ciganšturo,šta ćeš bre ti ovde.U tom momentu sam propao u zemlju i u trenu primetio gomilu neprijateljskih pogleda uperenih u mene,ali srećom drugar mi je odmah prišao i izljubio se samnom pa je sve izgledalo kao šala bar sa strane.Kada sam Pufti to prepričao,i šta je moglo da se dogodi pri preuzimanju nagrada za njega,toliko se smejao da ga nikada nisam video toliko raspoloženog.Ta anegdota mu se veoma svidela i par puta posle toga me je podsećao na to.
U leto je nažalost krenula da se veoma komplikuje njegovo zdravstveno stanje i bilo mu je sve gore.Progresija bolesti je bila sve brža i sredinom avgusta je imao jednu ozbiljnu krizu iz koje se jedva izvukao.Tada sam prvi put osetio da ga napušta optimizam i da gubi snagu u borbi sa bolešću.Rekao mi je : Miki,teško mi je,ne znam koliko ću još moći,na putu sam bez povratka...
Spadam u grupu ljudi koja se teško miri sa lošim vestima,ali tada je i meni postalo jasno da je fatalan ishod nažalost vrlo verovatan.Od tada smo se videli samo još jednom jer je on zbog svog fizičkog stanja bio sprečen da prima posete sem najužih članova familije.Sigurno i nije želeo da se viđa obzirom na stanje u kojem se nalazio.Ali,komunicirali smo mejlovima,pm-ovima i čuli se telefonom.Čak i takav,na izmaku snage,do pre dve nedelje je telefonom samnom raspravljao o igračima za fantazi i pravio kombinacije sa igračima i timovima.Poslednja dva razgovora koja smo imali su bila zaista mučna i ostaće mi u vrlo lošoj uspomeni.Trpeo je neviđene bolove,jedva je pričao,teško razumljivo,ali je imao ogromnu želju da pričamo o normalnim stvarima.Te razgovore sam teško podneo,a trudio sam se da ne oseti koliko mi je bilo teško zbog njegovog stanja.Pričao sam sa knedlom u grlu i sam svestan da je kraj sasvim blizu za jednog divnog čoveka i prijatelja i druga koga je bilo i zadovoljstvo i bogatstvo upoznati.
Poslednjih 10 dana pred smrt je izostala bilo kakva komunikacija jer nije odgovarao ni na pozive,ni na poruke,niti je posećivao forum.Ali,čitao je mejlove zezalice koje sam mu slao svakodnevno i koje sem njemu redovno šaljem i Svetinji.Ti mejlovi su ga uveseljavali i više puta mi je rekao da mu ih obavezno šaljem jer im se raduje.Znao sam da ih je čitao jer kada ih ne otvari i briše sanduče mu se brzo napuni i onda ne može dalje da prima poštu.Znači,čitao ih je praktično do poslednjeg dana,poslednji mejl sam mu poslao u petak oko 16h,sledeće jutro on je preminuo.
Po čemu ću ga pamtiti ?
Po vedrini,optimizmu,inteligenciji,obrazovanosti...bio je izuzetno lepo vaspitan momak...simpatisao je jednu Kiki koja je bila njegova med.sestra i sa kojom je delio svoje tajne i delio muku koja ga je snašla.
Voleo je roditelje,koji su takođe predivni ljudi,i koji su sve učinili da mu olakšaju surovu stvarnost.Imao je i brata od strica koga je često spominjao i koji sada završava osnovnu školu.Rekao mi je da je taj momak u celoj familiji najsličniji njemu i da ga veoma voli.
Voleo je kolače,voleo je avanturističe filmove i kriminalističke serije.
Voleo je Partizan,voleo je Trebinje,voleo je forum i ljude sa njega.Zaista,bez obzira na pojedine čarke ponekada,nikada ni za koga nije rekao nijednu lošu ili ružnu reč i o svima je pričao u superlativima i sećao sa samo onih kvalitetnih ili duhovitih komentara koje je pročitao.
I mi smo voleli njega,ali nažalost,više ga nema.
Tebe nema prijatelju,ali mi te ovde nećemo zaboraviti.Zauvek ćeš biti sa nama,u našim sećanjima i mislima.
Voleo i svitanje i često je znao da ga budan čeka i gleda rađanje novog dana.
Nažalost taj 14.novembar je bilo poslednje jutro u njegovom životu.
Svitanje nije dočekao,ali ostaje nam nada da ga negde na drugom mestu čeka dan.Sunčan dan.
Neka ti je večna slava prijatelju i počivaj u miru.

[ladja]

Dugo nisam suzu pustio..ali sad jesam..
Dalje neznam šta da pišem...

[Gost]

Dugo nisam suzu pustio..ali sad jesam..
Dalje neznam šta da pišem...

Isti osecaj.

[Svetinja]

Mucenik
I dalje ne mogu da dodjem sebi

[Gost]

ovako mator a placem...

[shorty]

[VolimPFC]

nemoguće je zadržati suzu

[Gost]

Ja sam eto zahvaljujuci mikiju jednom isao u posetu pufti i ne mogu da se ne sjetim kako se on ponasao u toj njegovoj situaciji. Neko,odnosno vecina drugih ljudi bi vjerovatno odavno digla ruke od svega,ali on je bio vedar i raspolozen.
Samo je jednom rekao kako mu je dosadilo sve to,ali odmah nastavio o onim stvarima koje je miki gore opisao.
Znao sam da je lose jer mi je poslao jedan pm u kome je opisao taj dogadjaj od letos kad je jedva prezivio,a i od jednog zajednickog prijatelja koji je na moju naivnu konstataciju da se moze izvuc ako ima dovoljno strpljenja,samo odgovorio da ne zna sta bi mi rekao.A taj momak je doktor.
Sve sumnje da je nesto lose su potvrdjene kad je prestao d apise,i kad sam mikija sreo na utakmici sa radnickim i pitao za njega,rekao mi ej da ne zna,ali naravno nije ubedljivo zvucao uopste.
neverovatno koliko je imao strpljenja sa svim ovim ovdje iako je bio tako bolestan.
to samo pokazuje koliko je bio dobar covjek.

Ne zelim da s eovdje postavim kao neko ko je njega puno poznavao,i kao neko ko ima neku tapiju da prica o njemu kao prijatelj neki poseban,ali jednostavno nekako se dogodilo da on i moja supruga imamo zajednicke prijatelje.
cak ga je i moja supruga vidjela par puta.
Zato me sve ovo pogodilo u jednoj mejri koju nisam osjetio nego za neke druge malde ljude,prijatelje moje koji su takodje otisli prerano.
Zao mi sto bar nije mogao d aode na neku utakmica partizana koga je volio do neba.
sahranjen je danas u Vranjskim. selu kraj Bilece i kovceg mu je bio prekriven zastavom Partizana i svirala je himna Partizana.
Tako je ostavio u testamentu.

[djordje]

Miki ne znam sta da kazem,da sam Pufta bio bih ponosan na ovakvu poruku ispao si veliki prijatelj i pre svega covek

[Sponsored content]